Borbeni Dronovi(Roboti) Kopnenih Jedinica Rusije - Analiza Budućnosti Oklopa Deo II

Razvoj robotizovanih artiljerijskih i PVO sistema kratkog dometa u Rusiji u poslednjoj deceniji ubrzan je iskustvima iz Sirije i Ukrajine, gde su masovna upotreba dronova, kontrabaterijska sredstva i elektronsko ratovanje dramatično promenili taktiku kopnenih operacija. Dok su robotizovani tenkovski kompleksi u fazi konceptualnog razvoja, upravo artiljerija i SPVO (Samohodni PVO) sistemi predstavljaju najvidljiviju primenu besposadnih i visoko automatizovanih rešenja.

Na međunarodnim vojnim sajmovima kao što su „Armija“ (Kubinka) i MAKS, koncerna „Rosteh“, NPO „Splav“ i Uralvagonzavod predstavljali su koncepte automatizovanih samohodnih haubica i artiljerijskih platformi sa minimalnom posadom. Najznačajniji primer je 2S35 „Koalicija-SV“, haubica kalibra 152 mm sa automatizovanim punjenjem, digitalizovanim sistemom upravljanja vatrom i mogućnošću daljinskog upravljanja iz komandnog vozila. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, domet standardne municije iznosi oko 40 km, dok sa aktivno-reaktivnim projektilima prelazi 70 km. Brzina paljbe dostiže 10–16 granata u minuti, uz mogućnost režima „MRSI“ (Multiple Round Simultaneous Impact), gde više projektila pogađa cilj istovremeno.

Iskustva iz Ukrajine pokazala su značaj skraćivanja vremena između otkrivanja cilja i dejstva. Ruski izvori navode da se sistemi poput „Koalicije-SV“ integrišu sa izviđačkim bespilotnim letelicama „Orlan-10“ i „Zala“, čime se omogućava korekcija vatre u realnom vremenu. Paralelno se radi na konceptu „dron-haubica“, odnosno artiljerijskih oruđa na jednostavnim robotizovanim šasijama sa daljinskim upravljanjem . Cilj je minimizacija ljudstva u zoni dejstva i povećanje preživljavanja sistema pod kontrabaterijskom vatrom.

U Siriji su testirani automatizovani minobacački sistemi i robotizovane platforme za vatrenu podršku, gde su uočene prednosti u urbanim uslovima i protiv asimetričnih pretnji. U Ukrajini je dodatno potvrđena potreba za brzim premeštanjem nakon ispaljivanja („shoot-and-scoot“ taktika), što je dovelo do unapređenja pogonskih i komunikacionih sistema.

Masovna upotreba komercijalnih i vojnih dronova u Ukrajini ubrzala je razvoj sistema za blisku protivvazduhoplovnu odbranu. Koncern „Rosteh“ i NPO „Sistemi Visoke Preciznosti(ru. Высокоточные комплексы)“ predstavili su modernizovane verzije sistema „Pancir-SM“ i „Tor-M2“, sa unapređenim radarima i mogućnošću gađanja malih, niskoletećih ciljeva.

Sistem „Pancir-SM“ poseduje radar dometa do 75 km za detekciju i efikasni domet raketa do 40 km, uz dvocevne topove kalibra 30 mm sa brzinom paljbe oko 5.000 metaka u minuti. U Siriji je ovaj sistem korišćen za zaštitu baze Hmejmim od rojevskih napada improvizovanih dronova, što je dovelo do poboljšanja algoritama za prepoznavanje malih ciljeva i integracije sa sistemima radio-elektronske borbe. Legendarni „Tor-M2“ ima vertikalno lansiranje raketa i sposobnost gađanja ciljeva na daljinama do 15–16 km, uz visoku automatizaciju procesa otkrivanja i praćenja. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, vreme reakcije iznosi 5–8 sekundi, što ga čini pogodnim za odbranu pokretnih jedinica.

Pored klasičnih raketnih sistema, razvijaju se i daljinski upravljivi topovski SPAA sistemi namenjeni isključivo borbi protiv dronova. Na forumu „Armija“ predstavljeni su prototipovi bespilotnih kopnenih vozila sa automatskim topovima kalibra 23 mm (poput sistema „Zubilo“) sa programabilnom municijom, dometa do 6–8 km protiv vazdušnih ciljeva. Ovi sistemi kombinuju optoelektronske senzore i automatizovanu kontrolu vatre, smanjujući potrebu za direktnim učešćem posade.

ZAKLJUČAK AUTORA:

Ruska industrija, oslonjena na iskustva iz Sirije i Ukrajine, usmerava razvoj ka visoko automatizovanim kopnenim borbenim sistemima koji nisu samo tenkovi već i artiljerijski i SPVO sistemi sa velikim nivoom integracije bespilotnih platformi.

Trendovi uključuju: skraćenje ciklusa vatre, povećanje bezbednosti za pešadiju i operatere putem daljinskog upravljanja i razvoj specijalizovanih protivdronskih sistema.

Ukoliko se razvoj nastavi postojećim tempom, do kraja sledeće decenije moguće je očekivati širu integraciju robotizovanih tenkova, transportnih, artiljerijskih i PVO platformi u operativne jedinice, uz postepeno smanjenje direktnog angažovanja ljudstva u zonama visokog rizika.